Spremamo pesmicu za Svetog Savu, kod bake. Upravo te dve činjenice su me bez pitanja spakovale brzinom svetlosti u vremensku mašinu i vratile u godine koje se potpuno razlikuju od ove u kojoj smo- umesto dvojke kec, na mesto nule devetka, nije jedan nego devet, a zadnja brojka je promenljiva. Ovde, kod bake, je sjajno i to, što kad god…
Sve nas, roditelje, bez sumnje zanima i neretko brine bezbednost igračaka koje su dostupne našoj deci. Izbor je prevelik po mom mišljenju, a igračka u originalu ali i u brojnim kopijama pristupačna za gotovo svaki džep. Nakon prazničnog darivanja sam se podsetila jednog događaja iz 2012. godine, kada smo koleginice, mame doktorantkinje, donele poneku igračku svog deteta, među njima i…
Jedno moje razmišljanje i stranica dnevnika od pre četiri meseca. Namerno neću da korigujem. Jer ovako se vidi i put do kompromisa koji sam napravila. Spremnost na promenu mišljenja. Ne diram suštinu, samo prilagođavam datim okolnostima (ja, zagovornik konsenzusa, a ne kompromisa ;)). A naša Radosna više nije bebe...sad je velika, neodoljiva bebe, za koji dan jednogodišnjakinja. Uh :') Slavimo…
Sećanja... Kićenje, ne samo jelke, već celog stana, je bilo od posebnog značaja. Ukrasi su bili raznobojni, jelka u poređenju sa današnjim crveno-zlatnim, plavo- srebrnim, “tematskim ;))”, je bila u fazonu- sve mi boje lepo stoje. Pravila sam, sećam se, ukrase, obično su to bile bombone i pahulje. Kićenje zidova i plafona ukrasnim trakama, ispisana ukrasima godina koju dočekujemo...i neizostavne…
Mojoj Ljubičici (4 godine i 9 meseci) nedostaje ono naše vreme, onaj 1 na 1, što nimalo ne čudi jer smo četiri godine to imale i praktikovale... uvek! Vrtić od 2 i po godine i to dve godine na po četiri sata. Uh, koliko smo vremena imale samo za nas. I mnogo smo stvarale- crtale, oblikovale, cepkale, lepile, seckale, peckale...…
Jedno decembarsko jutro mi se samo upalila svećica, mislim sijalica- zašto ne bih organizovala dečiju prazničnu radionicu u svom rodnom gradu, gde ionako provodimo Božićne i novogodišnje praznike, kao i svake godine. Ideju sam poverila pravim ljudima, mislim dragim mama-prijateljima, koje su je odmah učinile opipljivom- Maja i Suzana, hvala. Marija, dunula si mi vetar u jedra. Opština grada Vrbasa…
Sve je počelo ovako... ja pišem blog svega dva meseca. Laganini teče priča, ideje mnogo brže od raspoloživog vremena i mojih brzih prstiju, ali ide... Odlazim na odmor kod mame u svoj rodni kraj, srećem druga iz srednje škole i uvek isti osećaj kada me drugari iz srednjoškolske klupe vrate u to vreme. Kratka priča uz pozdrav i predlog- nudi…
Poželeh da se na blogu nađe i ovaj zapis, kako smo Ljubičica i ja prošle godine pravile novogodišnje i Božićne čestitke… oko tridesetak, čini mi se 😉 Bio je to ozbiljan i kreativan posao, trudile smo se da bude svaka unikat, posebna, radile ih onako, s dušom, svaku je ona potpisala. Uručene su lično ili po pošti. Ove godine (već sada znam) teško da ćemo ponoviti isto 😉
Zato bi mi bilo simpatično, da svi vi koji ste dobili našu razglednicu (kumovi, prijatelji, rođaci), a znate i dalje gde je, prikačite njenu fotku na objavu ovog posta na našoj FB stranici.
Do tada evo naših fotki iz arhive. Pitali su me ovih dana za ideje… možda se poneka nazre na fotografijama, a ja verujem da ćete vi imati i samo svoje, originalne rukotvorine, pa ih podelite sa nama 😉
Da, volimo da crtamo, znate. Da istražujemo i koristimo najrazličitije tehnike, i to znate. E pa onda ni malo ne čudi naš slikarski party tj. ideja da to uradimo kao pravi slikari. Setila sam se da imamo dva slikarska postolja negde u kući. Platna sam našla na akciji, ne sećam se cene, ali između 3 i 5 eur. Uzeli smo…
